Београдски Фестивал Мозаика IV

Бољи свет је могућ!

Невидљиви спој је јачи од видљивог.
Хераклит из Ефеса, Фрагмент 54

Све више постаје очигледно да корени уметности нису у овом свету, у овој реалности коју, понекад полуавтоматски и без свести, свакодневно живимо. Међутим, основа те реалности је дубока тајна, мистерија. Из те мистеријске основе долази и уверење да постоји један други свет, свет суштина. Оно што је очигледно јесте неутолива жеђ у човеку за тим духовним светом. Човек цео живот трага за њим и у том трагању је упућен на друге људе, на природу, на околину… Нема истинскијег или јачег доказа о постојању тог другог света од тог унутрашњег порива људског да се испољи. Када се са тим споји свест о животу коју притом постепено стичемо, то испољавање постаје уметност. Тако сагледавање и спознаја смисла, у било којој мери да се то остварило, постају и саставни део уметничког, у нашем случају ликовног израза.

Кроз уметност се та спознаја изражава кроз један, у основи, мозаички поступак: архетипски свет се постепено осветљава део по део и онда те делиће надохнут стваралац слаже у једну целину. Када међу садржајима веома различитим и удаљеним, скоро непомирљивим, наизглед неспоивим, сагледамо дубоке унутрашње везе и на основу тих веза и релација их спојимо, ми добијамо истинску (непотворену) мозаичку слику. Ако се не бавимо само спољашњим, појавним проблемима ликовног језика, који наравно нису занемарљиви, онда нас сам чин стварања може водити даље и дубље. Ту ситуације и проблеми који се решавају надилазе поље ликовности и задиру у саму бит егзистенције, индивидуалне и колективне, уз јасну поруку коју увек изнова треба повалити, а поготово данас је треба чути: разлике, чак супротности, не морају водити у несагласја и сукобе, оне могу бити основа за изградњу једне више стварности која свима даје прилику за испуњење.

Дакле, бољи свет је могућ.

Аутор пројекта

Петар Вујошевић

Пратећи програм

Предавања

„Шест лица коцке“ — др Филип Јевтић, Математички Институт САНУ
„Утицај мозаика на савремену ликовну уметност“ – др Рајка Бошковић, теоретичар уметности, кустос Музеја савремене уметности, Београд
„Глина: топла и хладна, масна и посна, мека, прилагодљива, постојана… јединствена“ – проф. др Кристина Шарић, Рударско-геолошки факултет, Универзитет у Београду
„Серпентин – серпентинит: карактеристике и употреба кроз време“ - проф. др Сузана Ерић, Рударско-геолошки факултет, Универзитет у Београду
„Антички синкретизам и платоновски оријентализам“ – др Ноел Путник, Етнографски институт САНУ
„Недоумице савременог мозаика“ - Петар Вујошевић, магистар уметности