Неуморна плетисанко
Лаза Костић „Међу јавом и мед сном“
Што плетиво плетеш танко
Ми смо данас, свако на свој начин, у великој мери резултат проживљеног, продукт личне биографије и породичне историје, као и националне, али и цивилизацијске и светске прошлости. Полазећи од тога да човек у основи припада универзалном бићу, али да је обликован локалним условима, пројекат Ткање каменом трага за смислом и значајем традиције.
Традиција није само сећање на наше претке, често претворено у пуки сувенир, већ жива садашњост. Она није само нешто што се одиграло у прошлости, нешто чега се данас радо сећамо, што нас подсећа на минула времена. Напротив, она је наталожено искуство мноштва генерација које смо наследили као психичко благо закопано дубоко у нама, она је део нас који умногоме одређује наше свакодневно понашање, доживљавање света и човека и наш карактер, а да често тог нисмо ни најмање свесни. Зато је битно истраживање традиције, „прекопавање“ по прошлости. То је директан пут ка расветљавању садашњег тренутка који води ка дубљој самоспознаји.
То истраживање у ликовном смислу не треба да се бави пуким преношењем и копирањем, већ је неопходно да се оно вредно у наслеђу транспонује и представи на један начин нама данас разумљив и прихватљив. Али истовремено да задржи своју загонетност и тајанственост, јер најдубљу основу бића, коју су генерације и генерације покушавале да досегну, није могуће у потпуности сагледати, а тиме ни адекватно и до краја изказати. Она се може само наговестити. Увек остаје један део који се само наслућује. Битно је да ликовно дело укаже на њега, али не на дослован начин, већ да омогући приступ или да да смернице за пут ка разумевању. Да исказана бит буде у једном дубљем плану ликовне представе.
Чланови атељеа Камен&Лом, по замисли и скицама аутора овог пројекта, већ више година ткају заједничке мозаичке ћилиме у 12 руку. Након низа одржаних изложби (Београд, Крагујевац, Пирот) пројекат Ткање каменом се сада представља заједно са радовима колега мозаичара из Туниса. То је још једна потврда о значају традиције, локалне, али и универзалне – светске, то што се у различитим земљама и културама њом баве уметници на сличан, готово идентичан начин.
Hana Krichen, Faouzia Dhifallah, Bady Essid Jaballah, Karem Kraiem
Ана Јевгенијевић, Вера Раденовић Бојовић, Кристина Шарић, Маја Гузина, Мира Јовчић, Сузана Станишић
Маја Ђуровић
Петар Вујошевић
