Уметничке школе постоје још од древних времена. Њихов значај је огроман јер оне одржавају континуитет оствареног умећа и омогућавају оно што називамо традицијом.

Тако су у давним временима ткаље на Балкану добиле технологију и узор(к)е за рад, али њихов лични доживљај и таленат су додавали на значењу и уметничким и/или занатском изразу и постигнућу. Тај моменат проширеног поља креације при раду је веома драгоцен и он доводи до специфичности локалне сцене.

Открити данас те моменте не значи пуко понављање некадашњих образаца него њихово транспоновање у један савремени израз и на један потпуно нов начин.

Томе претходи пут проучавања поступка рада и тумачење дубине значења употребљаваних симбола. Управо то чини срж овог пројекта. Њим се настоји дати један виши смисао самом учењу уметничког заната, али и открити оно највредније у традицији и на тај начин му омогућити један нови живот, а нама велико уметничко надахнуће и лично постигнуће.

Чланови атељеа Камен&Лом већ више година ткају заједничке мозаичке ћилиме у 12 руку, што овим радовима даје одређену специфичност, а полазнике атељеа, кроз нову инспирацију и један изазовни задатак/подухват, инспирише да се на један дубљи и другачији начин баве истовремено истраживањем прошлости као и личним усавршавањем и упознавањем са могућностима мозаичког израза. Посебно је важан заједнички рад, јер је управо заједништво, саборност, нешто што је битно одређивало не само рад него и карактер живота источних народа и Балкана.

Определили смо се за ову област наше традиције јер она омогућава директно и лагано сагледавање неких савремених трендова и праваца у ликовној уметности. Тако на пример, бављење темом симболике, али још више избором форми са традиционалних ћилима, затим њиховим свођењем на основне изразе и уклапањем и избором боја и основног тона, ползници постепено „улазе“ у ликовне проблеме супрематизма и модерне апстракције, посебно оне геометријског усмерења.

Посебно нам је важно место где се одвија ова прва изложба на којој представљамо наш рад. То је галерија Манакове куће (сам по себи изузетан објекат), где је смештена сјајна етнографска збирка Христифора Црниловића.

Сем директног контакта са мотивима и предметима који су инспирисали овај пројекат, постоји још један нама веома важан моменат. Наиме, за време свог школовања у Скопљу, Александар Томашевић утемељивач савременог мозаика у ХХ веку, био је ученик Х. Црниловића. Он је често свом професору помагао у цртању артефаката које је овај сакупио на својим путовањима по Балкану. То је, поред осталог, битно утицало и на каснији Томашевићев уметнички израз, посебно на његов рад у мозаику.

Спајајући та два момента, етно грађу и савремени мозаик, на изложби и радионици која је прати наша је намера да се постигне атмосфера у којој ћемо моћи да на нов начин сагледамо и доживимо наслеђе наших предака, да сагледамо то да прошлост није прошла, није завршена, већ да је ми и данас живимо иако често тога нисмо свесни, и да она увелико одређује и наш тренутни живот.

Аутор пројекта: Петар Вујошевић

Учесници пројекта: Ана Јевгенијевић, Вера Раденовић Бојовић, Филип Јевтић, Ивана Тодић, Кристина Шарић, Маја Гузина, Мира Јовчић и Сузана Станишић.

Гости изложбе: Вилдана Килиан, Весна Бабунски.

Галерија Слика